22. mart - Svetski dan vode , 2013. Godina vode

Odlukom Ujedinjenih nacija 2013. godina će biti Godina vode. Koliko je danas ima na planeti, a koliko može da se koristi za piće?

Šta sve znate o vodi? Koliko podataka možete da nabrojite bez dužeg razmišljanja? Pored oznake hemijskog jedinjenja vode, ubedljivo najpopularnije hemijske formule na svetu, da li znate još nešto u vezi sa ovim čudesnim izvorom života?

Podsetimo se gradiva iz trećeg razreda osnovne škole: voda pokriva 71 odsto površine Zemlje, i svima je dobro poznato da predstavlja vitalni resurs za opstanak života. Procena je da na našoj planeti 96,5 odsto vodenih površina čine okeani, 1,7 odsto su podzemne vode, dok je isto toliko zaleđeno u glečerima i ledu na Grenlandu i Antarktiku.

Pažljivi čitalac je zapazio da u ovoj računici nedostaje 0,01 odsto vode, a logično je pretpostaviti da se taj restl vode nalazi u vazduhu, pari, oblacima i padavinama. Od čitave ove količine vode na Zemlji, samo 2,5 procenata je pijaća voda, gde se 98,8 odsto nalazi u ledu i podzemnim vodama.

Nešto manje od 0,3 odsto sve pijaće vode je u rekama, jezerima i u atmosferi, a još manja količina, svega 0,003 odsto vode čini flaširana voda, biološki testirana i fabrički upakovana. Preko milijardu ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi. Preko tri milijarde nema nikakve sanitarne uslove. Zbog konstantnog nedostatke vode, svakodnevno umre skoro pet hiljada ljudi.

VODA I KULTURA

Svi izvori vode su povezani. Voda koja teče rekom Gang se u sledećem trenutku nalazi u reci Hadson, pada na ravnice u Africi, ili služi za pripremu čaja u Bakingemskoj palati.

Kako bi se zadovoljila prosečna potrošnja pijaće vode u Sjedinjenim Američkim Državama, nepohnodno je, u proseku, duplo više vode nego što je potrebno ostatku planete.

Bliski istok je najsuvlji deo Zemlje, sa najvećim brojem presušenih izvora. Ta činjenica, ipak, nije dovoljno snažna da spreči rasipanje vode velikih razmera u Dubaiju, pustinjskom gradu, u kom voda koja služi za navodnjavanje trave pored auto-puteva, ispari do čitavih 60 odsto pre nego što i stigne do prskalice.

Pre nekoliko godina jedna uporedna studija o stavu prema čuvanju vode među građanima Švedske i Indije dala je krajnje neočekivane rezultate: Indijci su pokazali mnogo viši nivo svesti o značaju čuvanja vode od Šveđana.

Posledica ovakvog ponašanja je, pretpostavlja se, upravo u tome što su Indijci bili više puta izloženi sušama, te su samim tim više zainteresovani da sačuvaju izvore vode i racionalno je troše. Arapske zemalje, pak, iako izložene sušama, još nisu razvile svest o značaju voda.

Porast broja stanovništva ovog dela sveta prati i povećani zahtev za raskošnim životom koji podrazumeva raznovrsnu hranu i mnogo pijaće vode. Takav sve učestaliji životni stil doveo je do toga da Bliski istok praktično ima najlošiju poziciju kada je reč o upotrebi sveže vode.

Jordan je država koja zadovoljava svoje potrebe za vodom sa svega 135 kubnih metara godišnje, što je daleko od granice oskudice vode, što je 1000 kubika godišnje. Katar i Saudijska Arabija su države koje su bile prinuđene da proizvodnju hrane prebace u neke afričke zemlje kako bi smanjile potrošnju vode.

HRANA ILI VODA

Neravnoteža između količine vode i količine sveže vode je posledica činjenice da je 97 odsto ukupne vode slano, dakle, ne može se koristiti za proizvodnju hrane niti za piće. Više od jedne petine svetskih zaliha vode odlazi na useve i proizvodnju robe.

Zagađenje i upotreba vode, direktno utiču na globalnu ekonomiju. Naime, voda se skoro nikada ne uzima u obzir kada se planiraju ekonomski i ekološki troškovi proizvodnje.

Na primer, za proizvodnju jednog kilograma govedine potrebno je 15.400 litara vode, i to samo za navodnjavanje pašnjaka. Dakle, indirektni načini upotrebe vode gotovo nikada ne ulaze u krajnju računicu troškova proizvodnje. Drugim rečima, mi smo praktično potrošili čak i zalihe vode za nekoliko generacija koje se još nisu rodile.

Kako vreme bude prolazilo, a u nedostatku novih vidova energije koji bi eventualno doprineli efikasnijoj desalinizaciji, a samim tim i povećanom broju izvora pijaće vode, ljudi će morati da se naviknu na to da je koriste što racionalnije.

Što se Srbije tiče, loše, rasipničke navike potrošnje vode dovešće nas vrlo brzo do trenutka kada će već biti kasno da počnemo više da cenimo činjenicu da nam je pijaća voda dostupna na česmi. Očuvati tu privilegiju biće pravi izazov. 

DANI VODE

irom sveta, 22. marta svake godine obeležava se Svetski dan vode u cilju podizanja opšte svesti o značaju sveže vode i održivom upravljanju izvorima pijaće vode. Međutim, na Generalnom zasedanju Ujedinjenih nacija 2010. odlučeno je da nastupajuća 2013. godina bude Međunarodna godina saradnje u oblasti voda (International Year of Water Cooperation).

Cilj ove inicijative je otvaranje novih kanala komunikacije i saradnje po pitanju izazova upravljanja vodama u svetlu povećanih zateva u pogledu dostupnosti, alokacije i održavanja izvora sveže vode. Obeležavanje Godine vode biće prilika da se i u sferi obrazovanja prošire znanja o vodi, njenom upravnjanju izvan granica, nacionalnim i međunarodnim poljima delovanja. 

U toku Međunarodne godine vode, 2013. biće organizovano više konferencija i drugih događaja širom sveta čiji će cilj biti promocija aktivnosti na svim nivoima u relevantnim oblastima: obrazovanju, kulturi, nauci, u oblasti prevencije sukoba i u oblast etike. Veliki događaji povodom Međunarodne godine saradnje u oblasti voda najavljeni su u Parizu, središtu UNESKO-a, Njujorku, Tadžikistanu, Švedskoj i drugim zemljama.

Tekst: Marija Nikolić

Centar za promociju nauke

GIZ IMPACT i opština Svilajnac u zajedničkoj akciji određivanja količine i sastava otpada i otpadnih voda

Projekat „IMPACT - Upravljanje otpadom i otpadnim vodama u opštinama“ Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju - GIZ tokom marta započinje sprovođenjeaktivnosti u izabranim pilot opštinama, i to u Svilajncu, Kuršumliji, Krupnju, Aleksandrovcu i Beloj Crkvi. Prve aktivnosti se odnose na merenje količina i određivanje sastava komunalnog otpada i otpadnih voda. Podaci dobijeni merenjima doprineće  kvalitetnijem izveštavanju ka nadležnim organima i unapređenju procesa planiranja upravljanja otpadom i otpadnim vodama na opštinskom nivou. Predstavnici opštine detaljnije su upoznati sa procedurom prikupljanja podataka na jednodnevnoj obuci održanoj 4. marta u Beogradu u cilju pripreme za realizaciju navedenih aktivnosti. U saradnji sa opštinskim timom, komunalnim preduzećem opštine i uz podršku Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, vršiće se merenja količina komunalnog otpada u trajanju od sedam dana u toku svakog godišnjeg doba u skladu sa usvojenim nacionalnim metodologijama i preporukama EU. Takođe će se obaviti merenje količine i analiza sastava otpadnih voda na lokacijama neposredno pre njihovog ulivanja u glavni recipijent.

Merenja i analize količina i sastava otpada i otpadnih voda predstavljaju prvi korak, ali i preduslov za planiranje i uspostavljanje održivog sistema upravljanja otpadom i otpadnim vodama, a to su upravo i ciljevi GIZ IMPACT projekta. 

Opština Svilajnac potpisala trojni sporazum o saradnji u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama

07.02.2013. - Trojni sporazum o saradnji u oblasti otpada i otpadnih voda potpisan je danas u Medija centru u Beogradu između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju ( GIZ ) i pet opština iz Srbije, među kojima se nalazi i opština Svilajnac. Osim Svilajnca, opštine koje su ušle u projekat IMPACT su još i opština Aleksandrovac, Bela Crkva, Krupanj i Kuršumlija. Teme konferencije za novinare koja je održana nakon potpisivanja trojnog sporazuma bile su podrška Vlade Savezne Republike Nemačke Vladi Republike Srbije i otpad i otpadne vode kao resursi u Srbiji. Novinarima su se obratili Vladan Zdravković, državni sekretar Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Kristof Ajhen, Prvi sekretar za ekonomsku saradnju Ambasade Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji i predstavnici opština potpisnica sporazuma.

Njihov zaključak je da je potreba da se poboljša upravljanje otpadom i otpadnim vodama u Srbiji urgentna. Prema podacima, u Srbiji se prikuplja manje od 70% komunalnog otpada koji uglavnom završava bez tretmana na deponijama. Ovih pet opština postaće direktni korisnici projekta, gde će se ovo stanje znatno poboljšati, od ukupno 15 koje su bile u najužem izboru. Cilj ovog sporazuma je osnživanje kapaciteta opština u planiranju i rešavanju problema u navedenoj oblasti, kao i primena inovativnih i ekonomski isplativih rešenja putem kojih se otpad i otpadne vode koriste kao resursi u reciklaži, ponovnoj upotrebi ili proizvodnji energije. Važnost IMPACT projekta je i u tome što će građani kroz razne akcije i svoje direktno učešće podići svest o značaju zaštite životne sredine ne samo u pogledu zdravijeg okruženja, vewć i u pogledu ekonomskog razvoja opštine stvaranjem novih radnih mesta u sektoru reciklaže. 

Projekat će trajati do 2017. godine. 

Svilajnac medju 5 opština u postupku upravljanja otpadom i otpadnim vodama

Opštine Aleksandrovac, Bela Crkva, Krupanj, Kuršumlija i Svilajnac potpisaće sutra sa Nemačkom organizacijom za medjunarodnu saranju (GIZ) i Ministarstvom energetike, razvoja i životne sredine Srbije sporazum o saradnji u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Cilj sporazuma je osnaživanje opština u planiranju i rešavanju problema u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i primena inovativnih i ekonomski isplativih rešenja, poput reciklaže ili proizvodnje energije, što bi trebalo da dovede do uskladjivanja sa zakonodavstvom Evropske unije, navodi se u saopštenju GIZ-a.

Podseća se da je projekat počeo da se realizuje 2012. i da će trajati do kraja 2017. Sprovodiće se u dve faze od po tri godine, a budžet prve faze je 2,4 miliona evra.

Kako je precizirano, u prvoj fazi projekta, do kraja 2014. godine, opštine će raditi na planiranju i izradi strategije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama na osnovu izvedene početne procene stanja, a u drugoj fazi radiće se na razvijanju ekonomski isplativih i primenljivih rešenja, čije će izvodenje finansirati nacionalni i medjunarodni fondovi.

Iz GIZ-a navode da će pet opština postati direktni korisnici sredstava, od ukupno 15 lokalnih samouprava koje su bile u najužem izboru projekta.

Dodatnih 10 opština (Alibunar, Apatin, Bogatić, Gadžin Han, Knić, Ljubovija, Merošina, Ražanj, Sokobanja i Vrnjačka banja) dobiće status privilegovanog partnera, odnosno delimičnu tehničku podršku.

U saopštenju GIZ-a se ističe da je potreba da se poboljša upravljanje otpadom i otpadnim vodama u Srbiji "urgentna", jer se prikuplja manje od 70 odsto komunalnog otpada koji uglavnom završava bez tretmana na više od 4.000 nelegalnih ili nekontrolisana deponija.

Kako se navodi, od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji polovina je povezana na kanalizaciju, a od 365 miliona kubnih metara otpadnih voda koje se ispuštaju, samo 51 miliona kubnih metara tretirano je u 2009. godini.

"To neminovno dovodi do trajnog zagadenja lokalnih i prekograničnih voda i ugrožavanja zdravlja. Zato situacija s otpadom u srpskim gradovima zahteva značajna poboljšanja", piše u saopštenju.

Izvor : (Beta)

05.06 - Svetski dan zaštite životne sredine

Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. Na konferenciji se okupilo 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite je nazvan UNEP (United Nations Environment Programme).

Predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija SFR Jugoslavije.

UNEP kao temu za dan životne sredine 2012. postavlja zelenu ekonomiju i mesto pojedinca u njoj.

Zelena ekonomija se može definisati kao ona u kojoj je niska emisija štetnih gasova, koja jeresursno efikasna i socijalno inkluzivna. To dalje znači da će u takvoj ekonomiji svi učesnici nastojati da ostvare rast proizvodnje i zaposlenosti koje je praćeno smanjenjem zagađenja životne sredine, povećanjem resursne i energetske efikasnosti,a sve to uz očuvanje biodiverziteta i ekosistema. 

Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun, biće obeležen u Srbiji različitim akcijama i stručnim skupovima kako bi se se skrenula pažnja na značaj očuvanja prirode i ekološki odgovorno ponašanje.

U Domu omladine biće održana konferencija "Zeleni svet - Zelena Srbija", čiji je cilj promovisanje zaštite životne sredine kao jedne od osnovnih evropskih vrednosti i informisanja šire javnosti o Strategiji i projektima u toj oblasti.

Svetski dan zaštite životne sredine biće obeležen i ekološkom akcijom "Kakve spomenike ostavlja naša civilizacija iza sebe?" koju u 10 sati na Trgu Nikole Pašića organizuje Zelena inicijativa.

Građani koji na Trg donesu 30 plastičnih flaša ili 30 limenki i tri kilograma starog papira dobiće poklone u znaku ekološke kampanje "Pazi đubre".

 Tu kampanju pokrenula je "Zelena inicijativa" da bi podigla svest o važnosti primarne selekcije i reciklaže i povećala učešće građana i reciklažnih poslova u prikupljanju reciklažnih sirovina.

U Starom dvoru biće održan skup kojem će prisustvovati sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Delegacija Evropske unije u Srbiji i Ministarstvo životne sredine organizuju program "Zeleni svet - Zelena Srbija" u Domu omladine u Beogradu radi promovisanja brige o životnoj sredini, kao jedne od osnovnih evropskih vrednosti. 

Kako je najavljeno, u 10.00 će biti prezentirana Strategija u oblasti zaštite životne sredine (NEAS) i predstavljeni projekti koje je EU finansirala u toj oblasti. 

Nakon 12.00 biće organizovana predstava za decu, ulaznica će biti jedna limenka, a u EU info cenru biće instalirana mašina za recikliranje tih "ulaznica".

22.05. Dan biodiverziteta

Danas se u celom svetu obeležava Dan biodiverziteta, što drugim rečima znači dan očuvanja biljne i životinjske raznovrsnosti.


Što je na nekom prostoru više vrsta, to je znak da je životna sredina u boljem stanju.


Međunarodni Dan biodiverziteta ustanovile su Ujedinjene nacije (UN) kako bi se najširoj javnosti ukazalo na značaj i neophodnost zaustavljanja opadanja broja biljnih i životinjskih vrsta, kao i različitih ekosistema na Zemlji. 

UN su na samitu o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u Rio de Ženeiru 1992. godine usvojile Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti kojom se potvrđuje opšti konsenzus da je biodiverzitet temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. 

Prema podacima stručnjaka, stopa izumiranja biljaka, životinja i njihovih staništa u svetu je 10.000 puta veća nego što je prirodno.

Svetska unija za zaštitu prirode (IUSN) navodi da je ugroženo 21 odsto svih poznatih sisara, 30 odsto vodozemaca, 12 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba, 70 procenata biljaka i 35 odsto beskičmenjaka. Stručnjaci upozoravaju da sa lica zemlje godišnje nestane oko 36.000 vrsta, što nepovratno narušava životna staništa i utiče na opstanak čoveka. 

Biodiverzitet je jedna od retkih oblasti u kojima je naša zemlja ispred mnogih razvijenih zemalja Evropske unije jer je ceo prostor Balkana zbog prirodnih bogatstava definisan kao važan evropski centar biodiverziteta. 

Iako možemo da se pohvalimo velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta i relativno očuvanim prirodnim staništima, u Srbiji se u tzv. Crvenoj knjizi biljaka koja je napravljena pre desetak godina na spisku strogo zaštićenih i ugroženih nalazi 600 vrsta dok broj ugroženih životinja još uvek nije objedinjen.

Zemljo, srecan ti rodjendan !

Danas je Dan planete Zemlje, koji se obeležava svake godine od 1970-te u nastojanju da se podigne svest i iskaže zahvalnost za čovekovu sredinu.

Organizatori obeležavanja Dana planete Zemlje apeluju na gradjane širom sveta da obećaju „milijardu zelenih akcija“ uključujući isključenje sijalica u kućama, korišćenje masovnog transporta za odlazak na posao i konzumiranje lokalno uzgajane hrane.

U Manili, grupe za zaštitu čovekove sredine inicirale su čišćenje obale u močvarnim predelima koji se smatraju staništem ptica i riba u jeku pretnji od eventualne urbanizacije.

Dan planete Zemlje prvi put se proslavljao 22. aprila, 1970. To je ideja američkog senatora Gejlorda Nelsona iz severne države Viskonsin, koji je apelovao da se osnuje nacionalni ekološki „dan za podučavanje“. 

22.04.1992. održana je Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru. U prisustvu velikog broja predstavnika vlada i nevladinih organizacija, usklađen dalekosežni program za unapređenje održivog razvoja.

Na predlog bolivijske vlade, 2009. godine Generalna skupština UN proglasila je 22. april međunarodnim Danom planete Zemlje. 

Cilj akcija i manifestacija koje će se održavati širom sveta jeste podizanje nivoa ekološke svijesti, edukovanje i motivisanje građana da se aktivno uključe u borbu za očuvanje planete Zemlje.

Ovaj dan posvećen je borbi protiv ugrožavanja životne sredine i širom sveta se organizuju različite manifestacije da bi se skrenula pažnja na to da svaka nastupajuća godina može biti prekretnica za unapređenje klimatske, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.