05.06 - Svetski dan zaštite životne sredine

Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. Na konferenciji se okupilo 113 država, koje su priredile zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine. Program zaštite je nazvan UNEP (United Nations Environment Programme).

Predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija SFR Jugoslavije.

UNEP kao temu za dan životne sredine 2012. postavlja zelenu ekonomiju i mesto pojedinca u njoj.

Zelena ekonomija se može definisati kao ona u kojoj je niska emisija štetnih gasova, koja jeresursno efikasna i socijalno inkluzivna. To dalje znači da će u takvoj ekonomiji svi učesnici nastojati da ostvare rast proizvodnje i zaposlenosti koje je praćeno smanjenjem zagađenja životne sredine, povećanjem resursne i energetske efikasnosti,a sve to uz očuvanje biodiverziteta i ekosistema. 

Svetski dan zaštite životne sredine, 5. jun, biće obeležen u Srbiji različitim akcijama i stručnim skupovima kako bi se se skrenula pažnja na značaj očuvanja prirode i ekološki odgovorno ponašanje.

U Domu omladine biće održana konferencija "Zeleni svet - Zelena Srbija", čiji je cilj promovisanje zaštite životne sredine kao jedne od osnovnih evropskih vrednosti i informisanja šire javnosti o Strategiji i projektima u toj oblasti.

Svetski dan zaštite životne sredine biće obeležen i ekološkom akcijom "Kakve spomenike ostavlja naša civilizacija iza sebe?" koju u 10 sati na Trgu Nikole Pašića organizuje Zelena inicijativa.

Građani koji na Trg donesu 30 plastičnih flaša ili 30 limenki i tri kilograma starog papira dobiće poklone u znaku ekološke kampanje "Pazi đubre".

 Tu kampanju pokrenula je "Zelena inicijativa" da bi podigla svest o važnosti primarne selekcije i reciklaže i povećala učešće građana i reciklažnih poslova u prikupljanju reciklažnih sirovina.

U Starom dvoru biće održan skup kojem će prisustvovati sekretar za zaštitu životne sredine Goran Trivan.

Delegacija Evropske unije u Srbiji i Ministarstvo životne sredine organizuju program "Zeleni svet - Zelena Srbija" u Domu omladine u Beogradu radi promovisanja brige o životnoj sredini, kao jedne od osnovnih evropskih vrednosti. 

Kako je najavljeno, u 10.00 će biti prezentirana Strategija u oblasti zaštite životne sredine (NEAS) i predstavljeni projekti koje je EU finansirala u toj oblasti. 

Nakon 12.00 biće organizovana predstava za decu, ulaznica će biti jedna limenka, a u EU info cenru biće instalirana mašina za recikliranje tih "ulaznica".

22.05. Dan biodiverziteta

Danas se u celom svetu obeležava Dan biodiverziteta, što drugim rečima znači dan očuvanja biljne i životinjske raznovrsnosti.


Što je na nekom prostoru više vrsta, to je znak da je životna sredina u boljem stanju.


Međunarodni Dan biodiverziteta ustanovile su Ujedinjene nacije (UN) kako bi se najširoj javnosti ukazalo na značaj i neophodnost zaustavljanja opadanja broja biljnih i životinjskih vrsta, kao i različitih ekosistema na Zemlji. 

UN su na samitu o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u Rio de Ženeiru 1992. godine usvojile Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti kojom se potvrđuje opšti konsenzus da je biodiverzitet temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. 

Prema podacima stručnjaka, stopa izumiranja biljaka, životinja i njihovih staništa u svetu je 10.000 puta veća nego što je prirodno.

Svetska unija za zaštitu prirode (IUSN) navodi da je ugroženo 21 odsto svih poznatih sisara, 30 odsto vodozemaca, 12 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba, 70 procenata biljaka i 35 odsto beskičmenjaka. Stručnjaci upozoravaju da sa lica zemlje godišnje nestane oko 36.000 vrsta, što nepovratno narušava životna staništa i utiče na opstanak čoveka. 

Biodiverzitet je jedna od retkih oblasti u kojima je naša zemlja ispred mnogih razvijenih zemalja Evropske unije jer je ceo prostor Balkana zbog prirodnih bogatstava definisan kao važan evropski centar biodiverziteta. 

Iako možemo da se pohvalimo velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta i relativno očuvanim prirodnim staništima, u Srbiji se u tzv. Crvenoj knjizi biljaka koja je napravljena pre desetak godina na spisku strogo zaštićenih i ugroženih nalazi 600 vrsta dok broj ugroženih životinja još uvek nije objedinjen.

Zemljo, srecan ti rodjendan !

Danas je Dan planete Zemlje, koji se obeležava svake godine od 1970-te u nastojanju da se podigne svest i iskaže zahvalnost za čovekovu sredinu.

Organizatori obeležavanja Dana planete Zemlje apeluju na gradjane širom sveta da obećaju „milijardu zelenih akcija“ uključujući isključenje sijalica u kućama, korišćenje masovnog transporta za odlazak na posao i konzumiranje lokalno uzgajane hrane.

U Manili, grupe za zaštitu čovekove sredine inicirale su čišćenje obale u močvarnim predelima koji se smatraju staništem ptica i riba u jeku pretnji od eventualne urbanizacije.

Dan planete Zemlje prvi put se proslavljao 22. aprila, 1970. To je ideja američkog senatora Gejlorda Nelsona iz severne države Viskonsin, koji je apelovao da se osnuje nacionalni ekološki „dan za podučavanje“. 

22.04.1992. održana je Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru. U prisustvu velikog broja predstavnika vlada i nevladinih organizacija, usklađen dalekosežni program za unapređenje održivog razvoja.

Na predlog bolivijske vlade, 2009. godine Generalna skupština UN proglasila je 22. april međunarodnim Danom planete Zemlje. 

Cilj akcija i manifestacija koje će se održavati širom sveta jeste podizanje nivoa ekološke svijesti, edukovanje i motivisanje građana da se aktivno uključe u borbu za očuvanje planete Zemlje.

Ovaj dan posvećen je borbi protiv ugrožavanja životne sredine i širom sveta se organizuju različite manifestacije da bi se skrenula pažnja na to da svaka nastupajuća godina može biti prekretnica za unapređenje klimatske, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.

Kompostiranje

 
Kompostiranje je u stvari prirodna razgradnja organske materije dejstvom  bakterija, crvića, kao i malih
insekata . Dobijeni proizvod - kompost  - je  koristan materijal, sličan humusu, bez neprijatnog mirisa i koji se može korisiti za kondicioniranje zemljišta ili kao đubrivo.

Posude za kompostiranje se mogu kupiti ili samostalno napraviti.
Dobar kompost može biti napravljen iz različitih organskih materija, kao što je baštenski otpad (suvo lišće ) i
povrće kao otpad od hrane  (kore krompira i sl.). Prednosti su velike, s obzirom da proizvod ima i određenu
tržišnu vrednost.


Lociranje kompostera  
• Idealno mesto za komposter je  da se postavi na osunčano mesto na zemljanom postolju,  da bi se
omogućila slobodna drenaža tečnosti i ulaz kompostnih mikroorganizama  koji će ubrzati proces
kompostiranja
• Nije dobro da se komposter postavi u blizini velikog drveća
• Treba da bude lako dostupan, da bi mogla da se vrši manipulacija .
Potrebo je samo 10 minuta vašeg angažovanja nedeljno,  da bi se  vaš otpad transformisao u vredan
material. Prirodni organizmi vrše posao za vas, a njima su potrebni samo vazduh, voda i organska materija
koje oni mešaju i oslobađaju hranljive materije .
• Bakterije i gljive  vare materjal iI oslobađaju toplotu pri razgradnji
• Crvići recikliraju organski materijal
• Insekti  omogučuju dotok  vazduha i mešaju materiju.

Kako da sagradite komposter  
A. Potrebne su drvene daske da sagradite četvrtasti okvir  stranica  75 cm-1m, visine do 1 m. Otpadne
daske predstavljaju idealan materijal
B. Upotrebite kraće daske za vertikalne strane, postavite bočne daske sa razmacima ne većim od
2cm; .
C. Spojite daske da biste formirali kutiju.
D. Preko kutije postavite drveni poklopac, može i parče starog tepiha
Najednostavniji tip kompostera  se može napraviti od žičane mreže ograđene kartonom i prekrivene ćilimom, tepihom ili sl.,  da bi se sprečio prodor vode od padavina

Kako početi
Poseban kontejner nije neophodan element da bi se sprovelo kompostiranje, iako poboljšava kvalitet I
održava mikrouslove za stvaranje komposta .
1.  Postaviti sloj braon materijala i punu šaku zemlje u komposter. Početi sa  tankim slojem životinjskog
đubriva ili kuhinjskim otpacima, da se izazove migracija crva iz zemljišta da bi proces započeo.
2.  Postaviti slojeve zelenog iI braon materijala u komposter . Korisno  je da se doda sloj sirovih
materijala, kao što su grančice, sečeno cveće, u cilju obezbeđenja dobre ventilacije i drenaže .
3. Uvek je potrebno prekriti kuhinjski otpad braon otpadom . Uvek je dobro da se ostavi sa strane u
kesama neka rezerva braon materijala, kao što je opalo lišće, za prekrivanje .
4. Kompost pokriti i dodavati vodu samo ako je potrebno. Proveravati da gomila ima dovoljno vlažnosti
ako je pokrivena ponjavom.
5. Velike količine koje su odjednom dodate razgradiće se brže nego male količine koje se dodaju u više
navrata. Kada gomila dostigne visinu od 1m, okretati gomilu svake dve nedelje što predstavlja brzotoplo kompostiranje,  ili jednostavno probušiti nekoliko rupa u centru gomile što je sporo-hladno
kompostiranje
6. Kompost je gotov kada postane tamno braon boje ili crne i miriše slatkasto i na  zemlju .



Šta se stavlja u komposter  
Kompost napravljen od vašeg kučnog i  baštenskog otpada je idealan nutrijent za zemljište.

Zelene materije  su sveže, azotom bogate organske materije . Zelene materije  obezbeđuju azot,
vlagu i hranu za žive organizme koji transformišu organsku materiju u kompost, a to su otpaci od
voća i povrća, otpaci od trave, baštenski otpad, životinjski otpad, vrećice od čaja, rezanci, hleb Braon materije su  suvi adsorbenti i vlakna, bogati ugljenikom organski materijali. Braon materije
obezbeđuju potrebne količine ugljenika  za organizme, adsorbuju vlagu I potpomažu povećanje
količine vazduha u gomili . Lišće, slama, strugotine, opiljci drveta, salvete, papirni peškiri, kartoni od
jaja.

  

Šta nije za kompostiranje: Meso, riba, koske, masnoće, ulja, cela jaja, otpaci od životinja - kućnih
ljubimaca .

Metode kompostiranja    
Komposter možete da napravite sami ili da ga kupite na tržištu. Na žalost, na tržištu u Srbiji se još ne mogu
naći komposteri, ali postoje indicije da će se uskoro naći i ovi proizvodi
Kompostiranje može biti brzo i aktivno ili sporo i jednostavno:

Toplo/brzo kompostiranje      
Sledite navedene instrukcije kako se kompostira, postavljanje slojeva zelenih materijala pa braon, vlaženje
gomile ako je potrebno i  prevrtanje gomile najamnje jednom u dve nedelje . Stvaranje toplote unutar gomile
uništava većinu patogena. Kompost se pod ovim uslovima stvara za 3 meseca.

Hladno/sporo kompostiranje
Ne zahteva prevrtanje gomile. Potrebno je samo pravilno postaviit slojeve zelene i braon mase i vlažiti
gomilu ako je potrebno Probiti samo nekoliko otvora – rupa - po vrhu gomile i ostaviti da truli. Kompost se
stvara za 8 meseci .

Zimsko kompostiranje
Kompostiranje je celogodišnja aktivnost, iako se proces se usporava za vreme zimskih meseci. U jesen
treba otkloniti što više gotovog komposta iz kompostera i treba uskladištiti ostatke lišća… Za vreme zime
treba nastaviti sa  postavljanjem komposta u slojevima zelene i braon materije, kao i obično. Okrenuti gomilu povremeno, bez obzira što je zima.

Šta je reciklaža?

Reciklaža je izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje.

Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorištenih stvari ili materijala.

Veoma je važno najprije odvojiti otpad prema vrstama otpadaka.

Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.

U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci.

Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom.

Izvor: Vikipedija - http://sr.wikipedia.org/wiki/Recikliranje

  

Šta sve može da se reciklira? Staklo, papir, karton, aluminijum, gvožđe, plastika, keramika, elektronski i električni otpad, ...

Papir

Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka.

Da bi se što manje štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna i dati je na recikliranje.

Preradom starog papira, utroši se 60% manje energije nego kada bi taj proizvod dobijali iz prirodnog materijala (drveta).

Takođe, preradom stare hartije koristimo 15% manje vode. Neki podaci govore da reciklažom jedne tone kancelarijskog papira spašavamo 17 stabala drveta, štedimo 4.200 kW (kilovata) električne energije i 32.000 litara vode.

Pri tom, moguće je reciklirati sve vrste novina, papirnih kesa, papira za pisanje i svu ambalažu od papira. Recikliranjem hartije spasavamo mnoge šume, reke, jezera a samim tim i mnoga druga živa bića koja od njih na neki način zavise.

Staklo

Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše, čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri proizvodnji.

Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova.

Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije.

Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati) može da svetli četiri puna sata. Ako se u svetu baci prema nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno reciklirati.

Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti.

Metal (aluminijum, bakar, gvožđe)

Od metala se prave: automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre polazimo od iskopavanja rude koji narušava ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje.

Pri topljenju rude troši se velika količina energije a štetni gasovi sagorevanjem se oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova) električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik.

U nekim razvijenim zemljama poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj, razloži i preradi 100.000 frižidera, 150.000 televizora i oko 15.000 tona drugih aparata. Kod nas bi se za početak moglo vršiti prikupljanje konzervi od različitih pića, bočice od dezodoransa, kutijice od krema.

Plastika

Plastika je materijal koji se dobija iz nafte. Nafta je vrsta rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje i nastaje raspadanjem biljaka i životinja tokom više miliona godina. Eksploatacijom nafte i njenom prepradom u plastiku, jedan deo istorije naše Planete nestaje.

Po sadašnjoj stopi potrošnje, procenjuje se da će se rezerve nafte u svetu iscrpiti za 35 godina. Problem sa plastikom jeste u tome što se ona ne raspada u zemlji te se trajno zadržava u životnoj sredini koju zagađuje. Moguće je i njeno uništavanje procesom spaljivanja, ali tada vršimo zagađivanje vazduha.

Zato je najbolje rešenje u preventivnim merama kao što je izbegavanje kupovine i upotrebe plastične ambalaže i kesa. U poslednje vreme u svetu su se pojavile posebne vrste plastike koju je moguće reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku je potrebno sakupljati i reciklirati.

(Autor: Milorad Jovanović, profesor fizike, O.Š. "Miloš Crnjanski" -

http://www.ekoserb.sr.gov.yu/projekti/deca/reciklaza.php)

Elektronski i električni otpad

Elektronski i električni (EE) otpad spada u kategoriju opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih kućnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih uređaja, kao i fluorescentne cevi.

Mnogi EE proizvodi sadrže hemijske elemente kao što su živa, olovo, kadmijum, berilijum i dr., i ukoliko se nepropisno bace ili odlože na komunalnu deponiju, isparavanjem u vazduh dovode dugoročno do uništavanja životne sredine i ujedno mogu uticati na oboljenja jetre, bubrega, mozga, kancera.

Reciklaža elektronskog otpada je jako kompleksna jer postoji veliki broj različitih sirovina na relativno malom prostoru, tako da se odmah vrši sortiranje komponenti dobijene rasklapanjem opreme na sledeće grupe:

• Plastika i delovi od plastike

• Metal i delovi od metala

• Napajanje

• Kablovi

• Baterije

• Ekrani

• Elektronske komponente

• Drugi materijali

Sa gledišta ponovnog iskorišćenja, materijali mogu biti:

Reciklabilni, tj. koji se mogu iskoristiti ponovnim vraćanjem u proces proizvodnje. Tu spadaju plastika i delovi od plastike, metal, kablovi i dr.

Nereciklabilni, tj. koji se ne mogu vratiti u proizvodni proces u Srbiji i oni se na ekološki bezbedan način skladište ili se koriste za dobijanje energije.

Iz starih CRT monitora se ponovo dobija staklo i olovo koji se, kao i metal, ponovo mogu upotrebiti u proizvodnji monitora.

Pri rasklapanju računara na sastavne komponente maseni udeo reciklabilnih komponenata se kreće od 70% do 80%. U reciklabilnom delu plastika je zastupljena sa oko 4%, a metalni delovi sa oko 96% mase. Maseni udeo reciklabilnih komponenata kod CRT ekrana je oko 30%, pri čemu je odnos plastike i metala u ovom delu 50:50.

(Autor: Marijana Lazić, Menadžer za komunikacije i projekte, Božić i sinovi / BIS IT reciklažni centar - http://www.it-recycling.biz)

Značajni ekološki datumi

2. februar	Međunarodni dan vlažnih staništa
5. mart	Svetski dan energetske efikasnosti
21. mart	Dan šuma
22. mart	Svetski dan voda
7. april	Svetski dan zdravlja
22. april	Dan planete Zemlje
6. maj	Dan ekologa Srbije
10. maj	Dan ptica i drveća
15. maj	Međunarodni dan akcije za klimu
22. maj	Dan biodiverziteta
24. maj	Evropski dan parkova
5. jun	Dan zaštite životne sredine
29. jun	Dan Dunava
15. septembar	Svetska akcija "Očistimo svet"
16. septembar	Svetski dan očuvanja ozonskog omotača
22. septembar	Svetski dan bez automobila
6. oktobar	Svetski dan staništa
4. novembar	Dan klimatskih promena
5. decembar	Međunarodni dan volontera

"Zeleni centar" Svilajnac

"Zeleni centar"  je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano na neodređeno vreme radi ostvarivanja ciljeva u oblasti   zaštite životne sredine.

Ciljevi udruženja su :

1.Zaštita i unapređenje zelenih i drugih javnih površina u smislu uređenja i ozelenjavanja parkova;

2.Učešće u rešavanju problema zagađenja reka;

3.Uklanjanje divljih deponija i rešavanje problema otpada;

4.Ekološka edukacija i propagandne aktivnosti kroz organizovanje tribina, kampova, radionica i manifestacija, izrada plakata, brošura i sl.

5.Saradnja sa mesnim zajednicama, školama i drugim organizacijama na planu zaštite životne sredine.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje naročito:

1.Prikuplja i obrađuje naučnu i stručnu literaturu u oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja;

2.Organizuje, samo ili u zajednici sa drugim organizacijama, stručne skupove, savetovanja, seminare i druge oblike edukacije u oblasti životne sredine;

3.Objavljuje knjige i druge publikacije o pitanjima koja se odnose na zaštitu životne sredine, u skladu sa zakonom;

4.Organizuje prosvetne radnike i druge stručnjake za rad na edukaciji dece i omladine u oblasti zaštite životne sredine i za sprovođenje aktivnosti na zaštiti i unapređenju prirode;

5.Organizuje volonterske akcije za čišćenje i zaštitu prirode, pošumljavanje i ozelenjavanje ugroženih delova naselja i njihove okoline;

6.Sarađuje sa univerzitetima, školama, stručnim udruženjima i drugim organizacijama u zemlji i inostranstvu koje se bave zaštitom životne sredine.