Danas se u celom svetu obeležava Dan biodiverziteta, što drugim rečima znači dan očuvanja biljne i životinjske raznovrsnosti.
Što je na nekom prostoru više vrsta, to je znak da je životna sredina u boljem stanju.
Međunarodni Dan biodiverziteta ustanovile su Ujedinjene nacije (UN) kako bi se najširoj javnosti ukazalo na značaj i neophodnost zaustavljanja opadanja broja biljnih i životinjskih vrsta, kao i različitih ekosistema na Zemlji.
UN su na samitu o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u Rio de Ženeiru 1992. godine usvojile Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti kojom se potvrđuje opšti konsenzus da je biodiverzitet temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja.
Prema podacima stručnjaka, stopa izumiranja biljaka, životinja i njihovih staništa u svetu je 10.000 puta veća nego što je prirodno.
Svetska unija za zaštitu prirode (IUSN) navodi da je ugroženo 21 odsto svih poznatih sisara, 30 odsto vodozemaca, 12 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba, 70 procenata biljaka i 35 odsto beskičmenjaka. Stručnjaci upozoravaju da sa lica zemlje godišnje nestane oko 36.000 vrsta, što nepovratno narušava životna staništa i utiče na opstanak čoveka.
Biodiverzitet je jedna od retkih oblasti u kojima je naša zemlja ispred mnogih razvijenih zemalja Evropske unije jer je ceo prostor Balkana zbog prirodnih bogatstava definisan kao važan evropski centar biodiverziteta.
Iako možemo da se pohvalimo velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta i relativno očuvanim prirodnim staništima, u Srbiji se u tzv. Crvenoj knjizi biljaka koja je napravljena pre desetak godina na spisku strogo zaštićenih i ugroženih nalazi 600 vrsta dok broj ugroženih životinja još uvek nije objedinjen.
Što je na nekom prostoru više vrsta, to je znak da je životna sredina u boljem stanju.
Međunarodni Dan biodiverziteta ustanovile su Ujedinjene nacije (UN) kako bi se najširoj javnosti ukazalo na značaj i neophodnost zaustavljanja opadanja broja biljnih i životinjskih vrsta, kao i različitih ekosistema na Zemlji.
UN su na samitu o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u Rio de Ženeiru 1992. godine usvojile Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti kojom se potvrđuje opšti konsenzus da je biodiverzitet temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja.
Prema podacima stručnjaka, stopa izumiranja biljaka, životinja i njihovih staništa u svetu je 10.000 puta veća nego što je prirodno.
Svetska unija za zaštitu prirode (IUSN) navodi da je ugroženo 21 odsto svih poznatih sisara, 30 odsto vodozemaca, 12 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba, 70 procenata biljaka i 35 odsto beskičmenjaka. Stručnjaci upozoravaju da sa lica zemlje godišnje nestane oko 36.000 vrsta, što nepovratno narušava životna staništa i utiče na opstanak čoveka.
Biodiverzitet je jedna od retkih oblasti u kojima je naša zemlja ispred mnogih razvijenih zemalja Evropske unije jer je ceo prostor Balkana zbog prirodnih bogatstava definisan kao važan evropski centar biodiverziteta.
Iako možemo da se pohvalimo velikim brojem biljnih i životinjskih vrsta i relativno očuvanim prirodnim staništima, u Srbiji se u tzv. Crvenoj knjizi biljaka koja je napravljena pre desetak godina na spisku strogo zaštićenih i ugroženih nalazi 600 vrsta dok broj ugroženih životinja još uvek nije objedinjen.
