Opštine Aleksandrovac, Bela Crkva, Krupanj, Kuršumlija i Svilajnac potpisaće sutra sa Nemačkom organizacijom za medjunarodnu saranju (GIZ) i Ministarstvom energetike, razvoja i životne sredine Srbije sporazum o saradnji u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.
Cilj sporazuma je osnaživanje opština u planiranju i rešavanju problema u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i primena inovativnih i ekonomski isplativih rešenja, poput reciklaže ili proizvodnje energije, što bi trebalo da dovede do uskladjivanja sa zakonodavstvom Evropske unije, navodi se u saopštenju GIZ-a.
Podseća se da je projekat počeo da se realizuje 2012. i da će trajati do kraja 2017. Sprovodiće se u dve faze od po tri godine, a budžet prve faze je 2,4 miliona evra.
Kako je precizirano, u prvoj fazi projekta, do kraja 2014. godine, opštine će raditi na planiranju i izradi strategije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama na osnovu izvedene početne procene stanja, a u drugoj fazi radiće se na razvijanju ekonomski isplativih i primenljivih rešenja, čije će izvodenje finansirati nacionalni i medjunarodni fondovi.
Iz GIZ-a navode da će pet opština postati direktni korisnici sredstava, od ukupno 15 lokalnih samouprava koje su bile u najužem izboru projekta.
Dodatnih 10 opština (Alibunar, Apatin, Bogatić, Gadžin Han, Knić, Ljubovija, Merošina, Ražanj, Sokobanja i Vrnjačka banja) dobiće status privilegovanog partnera, odnosno delimičnu tehničku podršku.
U saopštenju GIZ-a se ističe da je potreba da se poboljša upravljanje otpadom i otpadnim vodama u Srbiji "urgentna", jer se prikuplja manje od 70 odsto komunalnog otpada koji uglavnom završava bez tretmana na više od 4.000 nelegalnih ili nekontrolisana deponija.
Kako se navodi, od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji polovina je povezana na kanalizaciju, a od 365 miliona kubnih metara otpadnih voda koje se ispuštaju, samo 51 miliona kubnih metara tretirano je u 2009. godini.
"To neminovno dovodi do trajnog zagadenja lokalnih i prekograničnih voda i ugrožavanja zdravlja. Zato situacija s otpadom u srpskim gradovima zahteva značajna poboljšanja", piše u saopštenju.
Cilj sporazuma je osnaživanje opština u planiranju i rešavanju problema u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama, kao i primena inovativnih i ekonomski isplativih rešenja, poput reciklaže ili proizvodnje energije, što bi trebalo da dovede do uskladjivanja sa zakonodavstvom Evropske unije, navodi se u saopštenju GIZ-a.
Podseća se da je projekat počeo da se realizuje 2012. i da će trajati do kraja 2017. Sprovodiće se u dve faze od po tri godine, a budžet prve faze je 2,4 miliona evra.
Kako je precizirano, u prvoj fazi projekta, do kraja 2014. godine, opštine će raditi na planiranju i izradi strategije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama na osnovu izvedene početne procene stanja, a u drugoj fazi radiće se na razvijanju ekonomski isplativih i primenljivih rešenja, čije će izvodenje finansirati nacionalni i medjunarodni fondovi.
Iz GIZ-a navode da će pet opština postati direktni korisnici sredstava, od ukupno 15 lokalnih samouprava koje su bile u najužem izboru projekta.
Dodatnih 10 opština (Alibunar, Apatin, Bogatić, Gadžin Han, Knić, Ljubovija, Merošina, Ražanj, Sokobanja i Vrnjačka banja) dobiće status privilegovanog partnera, odnosno delimičnu tehničku podršku.
U saopštenju GIZ-a se ističe da je potreba da se poboljša upravljanje otpadom i otpadnim vodama u Srbiji "urgentna", jer se prikuplja manje od 70 odsto komunalnog otpada koji uglavnom završava bez tretmana na više od 4.000 nelegalnih ili nekontrolisana deponija.
Kako se navodi, od 2,5 miliona domaćinstava u Srbiji polovina je povezana na kanalizaciju, a od 365 miliona kubnih metara otpadnih voda koje se ispuštaju, samo 51 miliona kubnih metara tretirano je u 2009. godini.
"To neminovno dovodi do trajnog zagadenja lokalnih i prekograničnih voda i ugrožavanja zdravlja. Zato situacija s otpadom u srpskim gradovima zahteva značajna poboljšanja", piše u saopštenju.
Izvor : (Beta)
